Tokom starenja gustina kostiju prirodno se smanjuje zbog postepenog gubitka minerala iz koštanog tkiva. Izrazit gubitak koštane mase - stanje koje se zove osteoporoza - izaziva slabost i lomljivost kostiju. Ovo stanje je češće kod starijih žena, zbog hormonskih promena posle menopauze, ali mogu ga dobiti i muškarci.

Kost je živo tkivo koje se sastoji od tvrdog spoljašnjeg sloja i mrežastom unutrašnjeg dela. Gustina kostiju povećava se u detinjstvu i adolescenciji, kao i nekoliko godina posle toga. Organizam stalno proizvodi nove koštane ćelije. Kosti su obično najgušće i najotpornije u kasnim dvadesetim godinama. Osteoporoza - što znači "porozne kosti" - javlja se kada se tkivo kostiju razgrađuje brže nego što se proizvodi novo. Posle menopauze brzina gubitka minerala u kostima naglo povećava rizik od osteoporoze. Kod muškaraca je rizik od osteoporoze postepeniji tokom starenja. Količina dostupnog kalcijuma takođe je veoma važna u određivanju brzine izgradnje i propadanja kostiju.

Možete preduzeti mnogo toga da sprečite osteporozu. Nikad nije prerano da počnete. Nezavisno od prošlosti, odrasli mogu da ojačaju kosti, ili barem uspore njihovo smanjenje boljom ishranom i promenama u načinu života.

Hranite kosti: izvori mogu biti mlečni proizvodi (jogurt, sir) tamnozeleno lisnato povrće (kelj, blitva, brokoli), pasulj, šargarepa, bademi i riba sa jestivim kostima (sardine, konzervisane losos, inćuni).

Izlažite se svakog dana direktnom suncu, bez prepreke prozorskog stakla. Ako niste često na suncu, ako živite u području gde nije često sunčano, ili ako se ne hranite zdravo, uzimajte dodatak vitamina D. Imajte na umu da vitamin D u većim dozama može biti toksičan, pa nemojte uzimati više od 600 IJ dnevno.

Ostavite pušenje. Pušenje ubrzava resorpciju kostiju zato što nikotin smanjuje resorpciju kalcijuma u crevima.

Redovno se krećite i bavite se fizičkim vežbama. Vežbe pri kojima nosite težinu sopstvenog tela - hodanje, rekreativno trčanje iliples -povećavaju gustinu kostiju i jačaju mišiće.

Ako imate osteoporozu, preduzmite predložene preventivne mere kako biste sprečili dalji gubitak. Iako je redovno vežbanje važno u lečenju, najpre se posavetuje sa lekarom.

Zadebljanja, bolna na dodir na delovima Ahilove tetive, su znak njenog oštećenja - posebno kada se ta bol proširi i na hodanje ili se javlja u mirovanju. No, bol može biti praćena i drugim senzornim smetnjama kao što su toplina, peckanje, osećaj zakočenosti i slično.

Za razliku od povreda tetive kod kojih se bol javlja usled naglog pokreta, doskoka, nespretnog koraka, udarca ili slično, koji je praćen oštrim bolom - što može da ukaže na parcijalnu ili totalnu rupturu, bolnost i zadebljanje na telu tetive koji se javljaju postepeno, u početku sa minimalnim bolom ili osećajem zakočenosti ukazuju na proces hroničnog tipa, koji nastaje polako, da bi sazrevanjem došao do potpuno razvijenog tendinitisa.  Radi se o klasičnom sindromu prenaprezanja u kojem nastaju mala oštećenja tetivnih niti, koje se vremenom grupišu, na taj način čine veće oštećenje  i jači bolni sindrom. Obzirom da se Ahilova tetiva nalazi odmah ispod površine kože, moguće je palpirati i zadebljanje na mestu oštećenja.

Pri rupturi  prednjeg ukršteniog ligamenta koleno postaje nestabilno, naročito kod naglih promena pravaca kretanja koja su specifična za fudbal. To znači da posle prve distorzije i smirivanja simptoma koji je prate može doći do nove povrede prilikom povratka na sportski aktivnost. Zato je cilj sprovesti adekvatno lečenje povredjenog zgloba. Ovde će naglasak biti na jačanju mišića kolena kao i ubrzanju njihove reakcije kroz specifičan program treninga. Takav pristup mora trajati odredjeno vreme kako bi proizveo željene rezultate, a ono je retko kraće od tri meseca.

Čak i nakon dobro sprovedene rehabilitacije, može zaostati određena nestabilnost kolena. Tada preostaje ili nošenje zaštitnih steznika (ortoze) ili operativni zahvat "plastike" prednjeg ukrštenog ligamenta.

Ortoza ne može osigurati potpunu zaštitu, ali može smanjiti rizik od povređivanja. Nošenje ortoze ne smanjuje potrebu za redovnim vežbanjem i održavanjem mišićne snage povređene noge. Povećana mišićna snaga i izdržljivost u kombinaciji sa adekvatnim  "steznikom" može omogućiti rekreativno bavljenje sportom.